Insulinska rezistencija i fizička aktivnost
Insulinska rezistencija je metaboličko stanje usled koga dolazi do porasta nivoa insulina u krvi, kada ćelije postaju otporne na njegovo dejstvo jer insulin nije u stanju da obavlja svoju primarnu funkciju u organizmu, a to je regulacija nivoa glukoze u krvi.
Uzroci i nastanak insulinske rezistencije
Još uvek ne znamo koji je konkretan uzrok insulinske rezistencije, ali su faktori koji mogu uticati na nastanak poznati. Neki od faktora koji najčešće utiču na njih su: gojaznost, dijeta sa visokim unosom ugljenih hidrata, posebno prostih šećera, nizak nivo praktikovanja fizičke aktivnosti, unos visokih doza steroidnih hormona duži vremenski period, hronični stres, sindorm policističnih jajnika…
Ukoliko dođe to pojave simptoma kao što su: stalna pospanost, pogotovo nakon obroka uz učestalo zevanje, hronični nedostatak energije i osećaj umora i pored obilnih obroka; zaboravnost, depresija, bezvoljnost; stalna želja za unosom slatkiša i nakon obroka; nagli pad šećera; teško uspostavljanje idealne telesne mase i mršavljenje, čak i ako je osoba na posebnom režimu ishrane, a ubrzano gojenje; pojava izraslina na koži sličnih bradavicama, ispod grudi, pazuha, na vratu; pojava tamnije prebojenosti kože pazuha i prepona; neredovni menstrualni ciklusi, pojava akni i pojačane maljavosti kod žena,..
Your Heading
Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit. Ut elit tellus, luctus nec ullamcorper mattis, pulvinar dapibus leo.
Prvo i najvažnije: pored kontrolisane ishrane kroz kalorijsku restrikciju, fizička aktivnost se smatra za najefikasnije sredstvo u borbi protiv rezistentnosti. Prema podacima kliničkih istraživanja, fizička aktivnost ima takozvanu terapeutsku ulogu kod osoba sa rizikom od pojave dijabetesa. Zaključuje se da, između ostalog, aktivnost može biti ključna u prevenciji ili odlaganju oboljenja od dijabetesa tipa 2. Ono što se poboljšava je senzitivnost na insulin, a povećan nivo glukoze se može smanjiti i dovesti u normalne opsege.
Ono što je važno za napomenuti je da nije neobično da fizička aktivnost teško pada osobama sa inslunskom rezistencijom, odnosno da može biti veoma neporno jer ćelije ostaju bez energije. U skladu sa tim, rešenje nije odlazak u teretanu i vežbanje do onesvešćivanja od opterećenja. Neophodno je plan i program fizičke aktivnosti prilagoditi zdravstvenom stanju, sposobnostima i izbegavaju anaerobne aktivnosti i aktivnosti koje uključuju naprezanje i stres. Zato bi preporuka bila da se započne sa šetnjom, koja će u početku biti u obliku od 15 minuta dnevno posle svakog obroka i tako pozitivno uticati na nivo glukoze u krvi.
Ukoliko nemate naviku da vežbate, započnite sa šetnjom. Male promene kao što je šetnja od 15 minuta posle svakog obroka će imati pozitivan efekat na nivo glukoze u krvi.